Живко В. Марковић

ЖИВКО В. МАРКОВИЋ, 1947, завршио у Новом Саду Филозофски факултет – Група књижевност и српски језик, и двогодишње постдипломске студије у звању магистра књижевно-историјских наука. Пре доласка у Швајцарску 1991, радио као професор и библиотекар. Као научни радник боравио два пута у САД – на Колумбушком унивезитету државе Охајо – 1985. и 1987, где је радио на обради каталога старе штампане словенске књиге 16-18. века и објавио каталог на енглеском језику. Добио прво научно звање истраживач-сарадник у Институту за књижевност и уметност у Београду, а након три узастопна покушаја да му се одобри стипендија за израду докторског рада из историје старе српске књиге у Бечу, напустио науку и отишао у Америку, а после у Швајцарску где је у Српској школи најмлађима преносио своја знања о српском језику, књижевности, историји, култури и религији (1991-2011).

Све време у Швајцарској био је активиста у српским удружењима и друштвима и на различитим дужностима, али и сарадник научних, културних, просветних и новинских установа у матици и расејању, рецезент и редактор више књига, члан редакција лексикона о Србима у свету и писац више од десет дела научне и публицистичке оријентације, као аутор и коаутор. Објавио је двадесетак радова из књижевности у часописима, од којих је највише пажње научне јавности изазвао текст “Српски бакрорезни календар из 1719”, објављен 1984, у којем се доказује да је нововековно српско штампарство почело пуних 22 године раније него што су била дотадашња сазнања о томе (Х. Жефаровић: “Стематографија”, Беч 1741).

Од доласка у Швајцарску, бави се прикупљањем и истраживањем грађе о односима Срба и Швајцараца у 19. и 20. столећу.

1494. године штампана је прва књига на српском језику.

Историја